Užas pred zaboravljenim

Verovatno se svako bar jednom zapitao koji je najveći broj, ili, ima li boga, ili, gde je kraj sveta,ili, da li drvo misli,ili,…? Ako je pitao odrasle , oni mu verovatno nisu pružili zadovoljavajući odgovor. Ostale mogućnosti su: napustiti takva pitanja zauvek ili bar privremeno, ili ih postavljati samo sebi. Ovo poslednje čine retki, “večna deca” koja stalno pitaju besmislice. Oni drugi se uhvate za život, i žive ga po već proverenom modelu: uče školu da bi se obrazovali (saznali zvaničnu istinu), vaspitali (lepo ponašali, ne postavljali štetna pitanja). Potom istražuju u svojoj struci (naravno, već proverenim i isprobanim metodama), te doprinosili zajednici i državi (najviše time što ništa novo i ne pronađu,jer time dokazuju da je sve već poznato, i ne treba ništa menjati) u kojoj žive. Ponekad bivaju i nagrađeni za izuzetne rezultate (jer se slažu sa oficijelnim mišljenjem), te služe mlađima za primer kako treba raditi. život u skladu sa vrlinom,vrednosnim sistemom,koji je uvek propisan – znači ograničen, ili ukalupljen, prokustrovski. Biti “cigla u zidu” kako rekoše savremeni bardi.

Standard

Još jedan 11. septembar

Prošao je 11.septembar..Za neke u Sremu je to bio dan kada je u selu slava – Sekovanije. Pripreme su bile detaljne – od krečenja kuća, farbanja kapija do smišljanja jelovnika. Šapice – prancle – i oblatne bele-carigradske-su pod mus. Sve ostalo od kolača, kao što su torte i drugi slatkiši, može a i ne mora. Sremački ručak u zadnjih 300 godina se poslužuje istim redosledom:

supa, goveđina (nema veze sa govedinom) sa crvenim sosom od paradajza, paprikaš il punjena paprika, pečenje sa salatom i na kraju kolači. Kad se dođe do kolača, taman se smrkne i domaćica postavlja nove tanjire za večeru. Tako to ide..

Gosti dolaze i odlaze, a najbliža rodbina se ne pomera sa stolica na kojima sedi još od ručka, stalno hvaleći te ovo te ono jelo. Domaćin ustaje samo kada nailaze novi gosti, da ih dočeka, dok ostalo vreme pravi društvo najbližoj rodbini, obično ženinoj. (Ujedno to je i objašnjenje zašto Sremice tako vredno i strpljivo prave taj ručak…) Sa svojima “ne divani odavno”, al to je tema za neku drugu priču. I dok sa šurakom razgovara o svetski značajnim temama, vino je sve toplije, sve češće se donosi hladnije iz podruma, mislim frižidera, a podrum postaje sve dalji. Svastika se nudi da ona donese vina, jer ionako dobro poznaje zetovu kuću..Pogotovo neke njene delove. Il je to sestrina kuća?! Ma, nije ni važno. Naša kuća…

Posted in: Srem.

Standard

Pitanje – stupanje u svet

Ko je napravio kišu? Zašto sija sunce? Kako munja seva? Gde se rađaju deca? Ko je napravio nebo?Zašto vatra peče? Zašto je leti leto?…

Zašto?
Dete pita! Da li ga odgovori zadovoljavaju? Šta dete radi u svojoj glavi sa odgovorima? Da li pravi neku svoju sliku sveta? Gde je granica između dečije stvarnosti i iluzije?
Dete pita-stariji odgovara! Dete želi da sazna-čovek misli da zna! Dete teži nečem novom-čovek da zadrži staro, već naučeno.

Standard

POTREBNI RADNICI

POTREBNI RADNICI
Televiziji Apolo je potrebna osoba sa znanjem administriranja mreže i održavanja hardvera. Svoje biografije šaljte na mejl konkurs@apolotv.rs

Televiziji Apolo je potrebna prezenterka sa znanjem mađarskog jezika. Biografije sa obaveznom fotografijom šaljite na mejl konkurs@apolotv.rs

Televiziji Apolo su potrebni realizatori i audio i video mixeri, sa najmanje pet godina radnog iskustva na tim poslovima. Svoje biografije šaljite na mejl konkurs@apolotv.rs

Televiziji Apolo su potrebni voditelji za jutarnji program. Svoje biografije sa obaveznom fotografijom šaljite na mejl konkurs@apolotv.rs

STATISTIKA
Posetilaca: 218125
TRENUTNO PRISUTNO
Gostiju online: 3
PRODUKCIJA

Standard

KUDA IDU DIVLJE SVINJE?

Odmah da kažem, ja pojma nemam kuda zaista idu!

Zna se i da divlje svinje idu u grupama od 20, pa čak i do 50, da kopaju rupe u koje se skrivaju (izuzetak za papkare), ama, cilj, longituda, nekakav itinerer njihovog kretanja nije poznat.
Na svom putu jedu sve, travu, bobice, insekte pa čak i mladunce mnogih životinja, ali, tako siti stignu negde, bez ikakve dokumentovane svesti što su iz tačke A u tačku B stigli baš tako.
Kibernetika u teoriji Crne kocke ima ideju da ako znamo ulazni impuls u Crnu kocku, pa vidimo kakav je taj impuls u izlazu, možemo, blago rečeno, težak nauk izvući o tome šta se dešava u samoj Crnoj kocki. Logika je jasna, namera naučnika, kibernetičara i sl. još impozantnija, ama…
Eh, ta kibernetika. Eh, ta nauka – uopšte.
Po toj i takvim naukama Srbija je bila ogledna Crna kocka. Treniralo se šta jedna Nacija Kocka može da simulira, a da se ne arče opitni majmuni, miševi i mravi.
Na Crnu kocku je pušten impuls hiperinflacije, najžeće u svetu. Nauka je zasela sa druge strane Crne kocke i čekala izlazni impuls, e ne bi li videla šta se u Srbiji dešava. Ili u kocki. Crnoj. Izlazni impuls je naučno bio upotrebljiv koliko i prdež u filharmoniji. Vlast koja je u tom trenutku opljačkala sve fondove, banke, ušteđevinu građana i gasterbajtera, kao i sve skrivene zalihe devize, a penzionerima skinula i amalgamske plombe – naredne je izbore dobila ko 1+1=2.

Uporni u svoj teoriji, uporni uopšte, naučnici su probali da spasu teoriju. Na Crnu kocku (u daljem tekstu “Ck”) su spustili impuls opšteplanetarnog bacanja bombi na Crnu kocku. Koliko znamo, jedva da je bilo 20-tak zemalja u svetu koje su imale bombu, a uz to i avion koji leti, a da nisu bile pozvane da bace bombu na Ck.
I pljuštalo je iz neba u tri smene. Skoro je bile nekulturno u foajeima Planete Zemlje, ako ste bili pripadnik neke nacije koja ama baš ništa nije frljuknula na Ck.
Veseli naučnici, empiričari, posedaše oko svog kockastog čeda, sve gledajući kakve će impulse proizvesti ovo strogo a naučno prohtenje.
Ćorak. Umesto racinalnog plača, čula se pesma po mostovima koji su preostajali, inflacija je bila prvi put od Dušana Silnog na ovamo suzbijena u zemlji Srbiji, koncerti na trgovima sa dnevnom amplitudom, II Dnevnik konačno gledan, marka nije mrdnula 72 dana ni dinar, devojke opuštenije u izboru partnera. Jednom rečju – Život. Sem za one koji su dobili Smrt.
Ali, oni nisu naučno relevantni naučnicima koji ispituju Crnu kocku. A Boga mi, nisu bili ni Crnoj kocki. Ona ima zakone koje dati projekat tek ispituje.
A nakon serije teških neuspeha, naučnici a sa njima i nauka – digoše ruke. Crnu kocku, takva kakva je, crna i maglovita, ne treba izučavati ni shvatati, treba je u red dovesti.
Opet se pitamo kuda idu divlje svinje?
I opet nemam pojma.
Ranije se dlaka divlje svinje za četkice za zube timarila, kasnije se zaključilo da baš i nisu higijenske. Nije to naljutilo divlje svinje, samo ih nije ni dodatno uputilo u pravac kretanja.
Kažu ovijeh dana da tu i ne treba dalje lomiti pamet. Do tačke A, B, C, E i U se stiže samo jednim putem. Prilagođavanjem naše ekonomije, zakona, kulture, školstva i sličnih manifestacija sa evropskim trendovima i regulativama.
To je bar lako. Imamo na netu sve to u *.pdf formatu. Copy pa Paste.

You can now play casino games and also catch your favorite TV show thanks to casino for mobile. You won’t even have to leave the house.

Kolhoz + sovjeti + elektrifikacija = socijalizam
Sećam se te čarobne fomule i čarobnih rezultata koji su dobijeni. U našoj ovodnevnoj formuli greške nisu moguće:
Tajkuni + Tenderi + Nezavisno sudstvo = kapitalizam
Na žalost, bez i trunke naše krivice, taman kad smo se rešili da mu pristupimo, kaptalizam je precrko. Baš ovih dana. Liberalne države, ko da ih je sve redom Lenjin ustrojavao, kupuju privatne banke i fondove. Mi smo to zvali eksproprijacija, i mi smo uz put i vlasnike tih banaka i fondova o prvu granu besili, na Zapadu su ljudi odgovorniji. Vlasnici, HR, PR i ostali CEO menageri se ko kapi kiše sami bacakaju s gorskih pentahus visina o tlo. Za pent i ostale house para više nemaju, a od tla su se odvikli.
Pa zar sad baš!!!
Taman su nas ubedili da i mi uđemo joint venture, skoro da je Srbin i sam shvatio – a vic prestade da bude smešan. Puče kapitalizam, puče liberalizam. I kojim putem da mi sada idemo? To vam je kao kad je Švabo pitao Batu – ko je ovde Valter?
To vam je i kao kad se pitamo kuda idu divlje svinje. Divlje ili ne. Svinje su to. Di god da idu, biće to što jesu.

Standard

Posts from ‘oktobar,

KUDA IDU DIVLJE SVINJE?

Odmah da kažem, ja pojma nemam kuda zaista idu!

Zna se i da divlje svinje idu u grupama od 20, pa čak i do 50, da kopaju rupe u koje se skrivaju (izuzetak za papkare), ama, cilj, longituda, nekakav itinerer njihovog kretanja nije poznat.
Na svom putu jedu sve, travu, bobice, insekte pa čak i mladunce mnogih […]
Užas pred zaboravljenim

Verovatno se svako bar jednom zapitao koji je najveći broj, ili, ima li boga, ili, gde je kraj sveta,ili, da li drvo misli,ili,…? Ako je pitao odrasle , oni mu verovatno nisu pružili zadovoljavajući odgovor. Ostale mogućnosti su: napustiti takva pitanja zauvek ili bar privremeno, ili ih postavljati samo sebi. Ovo poslednje čine retki, “večna […]
Pitanje – stupanje u svet

Ko je napravio kišu? Zašto sija sunce? Kako munja seva? Gde se rađaju deca? Ko je napravio nebo?Zašto vatra peče? Zašto je leti leto?…
Zašto?
Dete pita! Da li ga odgovori zadovoljavaju? Šta dete radi u svojoj glavi sa odgovorima? Da li pravi neku svoju sliku sveta? Gde je granica između dečije stvarnosti i iluzije?
Dete pita-stariji odgovara! […]

Standard

Facebook generacija

You can now watch your favorite TV show as you play your favorite games in Canadian mobile casinos for free.

Čuli ste za globalnu mrežu Facebook?Znala sma da postoje ovisnici o kompjuteru i igricama, ali FB od milošte nazvan je svakolike elektronske zavisnosti podigao na još viši nivo.Užasavalo me je vreme koje su ljudi u stanju da provedu na toj mreži, instalirajući ili prihvatajući neke sulude i besmislene aplikacije, takmičeći se u kvizovima tipa..” koji si lik iz serije Seks i grad” ili skupljajući virtualna srca, kupujući jedni druge kao kućne ljubimce ili postajući prijatelj sa ljudima koji ih i ne znaju.Nekak su mene učili da , ako želiš da nekoga nazoveš prijateljem, taj/ta treba puno da urade da taj naziv zasluže. O ovde, psotajemo frendovi , eto-tek tako, setili smo se nečijeg imena, možda smo išli sa njima u osnovnu školu, a možda i nismo, ali neeeemaaa vezeee, bićemo prijatelji….

Naravno da sam se uključila u FB zajednicu, iz radoznalosti. Sve tako počinje.Zaista su mi prijatelji tamo bili i oni koji su to inače u stvarnom životu, pa je sve nekako bilo logično….No, opet bila sma strašan skeptik u pogledu dobrih strana FB-a, jer, zaboga, postoje cirkularni mailovi, pa već ako hoćeš nekome nešto da saopštiš, a takvih više ima, onda jednostavno staviš Copy i to je to.
NO onda su se desili neki događaji koji su promenili moje mišljenje.
Pre nekoliko meseci, mail na Fb mi je poslao jedan momak ,čije sma ime nesumnjivo poznala. To je bio moj brat,mislim da je pravi naziv od baba-tetke ili nešto slično tome, koga nisma videl aniti čula godinama. da budem preciznija, od završetka moje gimnazije.Igra slučaja je namestila da on bude u vojsci sa jednim mojim komšijom, ali eto, Bg se ispostavio veoma dalekim..ili je nešto drugo u pitanju…no nebitno, sa zadovoljstvom sam postala prijatelj sa njim, jer me je to setilo na sva naša zajednički provedena leta, u staroj SFRJ, kad smo zaista bili smao-deca….
Par meseci psole njega, mail mi je, opet prkeo FB uputio još jedan brat!!! koga takođe punih 15 godina nisam ni videla ni čula.I skoro sam plakala od sreće, jer je slika konačno bila upotpunjena..svi oni koji su mi nedostajali svih ovih godina, po toj nekoj krvnoj vezi su konačno bili tu na jednom mestu….

Na kraju, studenti….iako sam , čini se zaljubljena u posao koji radim, odgovaranje na sva pitanja koja studenti mogu da smisle, zaista nekad umori.Posebno ako njih 500 ili više imaju identična pitanja i dolaze pojedinačno, da dobiju odgovor na ta pitanja..i još više, ako slede brojni spojeni neradni dani, a očekuju se veoma važni rezultati nekog ispita..i tako, rekoh jednom na časovima, vidimo se na FB-u…kroz par dana je stigla pozivnica , od jendog studenta..napravio je celu grupu na Fb-u posvećenu upravo svojim kolegama i koleginicama…ta grupa ima 228 članova trenutno i raste…pričaju o ispitima , o svojim iskustvima. A ja, bar kad odgovorim na jedno pitanje, znam da je to videlo 228 pari očiju, ili ako nisu svi odmah ni videli, znaju gde mogu da pronađu tu informaciju… ili će već nekako naći način da me pitaju svoju Fb prijateljicu za savet…nahvataće me, kako sami kažu ,na chatu…
Priznala sam, baš u toj grupi..da su oni moja prva FB generacija…prva generacija zbog koje sam prekršila sopstveno pravilo da se neću previše petljati sa globalnim mrežama, umrežavati, tražiti prijatelje kojekude, jer su mi prijatelji već u dvorištu…
Naravoučenije? Nisu sve globalne mreže tako loše, ima i dobrih? FB rules? Ne , nikako.Ima samo manje ili više vrednih izuzetaka, zbog kojih nekad vredi prekršiti i neko pravilo.Ja sam ovde navela tri..malo li je?

Standard

KONTAKT

POLAZNA
KONTAKT
JP GRADSKI INFORMATIVNI CENTAR APOLO Ispis
Adresa:
Trg slobode 3
21 000 Novi Sad
Srbija

Telefon: 021 4722 341
Fax: 021 4722 340

Standard

Monglanska garnitura

Da li ste ikad igrali šah?

Ili barem gledali neku partiju šaha?

Premda ako ste samo bili pasivni posmatrač, niste mogli da osetite tu strepnju neposrednog učešća, taj adrenalin koji vam podiže nivo koncentracije sa svakim povučenim potezom protivnika…to je jedina igra u kojoj crno ne znači nužno i loše, i gde čak i pion, najmanja i najmanje vredan figura, uvek sklona žrtvovanju može spasiti i samog Kralja ili Kraljicu.

Ne možete osetiti ni taj talas kombinacija i različitih matematičkih, logičkih i drugih proračuna koji vam prolaze kroz glavu, ni taj osećaj moći kad vidite da protivnik postupa upravo po jednom ood vasih unapred razradjenih scenarija…kako nestrpljivo žuri u svoju propast, u zamku koju ste mu pripremili… i kako ruši Kralja,na suprotnom kraju table, u znak predaje moćnijem i dovitljivijem ….

Na šta sve ovo podseća?Na svakodnevnu političku igru.Kad je viđenje šaha iz perspektive politike u pitanju, preporučujem čitanje kultnih romana Ketrin Nevil, Osmica i Vatra. Prepoznatljivi obrasci ponašanja i delovanja. Vidite koliko je nekad u stvari teško biti Veliki čovek, i koliko je teško žrtvovati pione, iako deluje da se takvi pioni veoma lako svakodnevno puštaju niz vodu…Vidite kako s egenracijski smenjuju političari, kao jučerašnji pioni postaju Skakači, a usled smrti ili bolesti Kralja, postaju -kalifi umesto kalifa.Ili..šefovi stranaka..predsednici država…premijeri…..itd

LIči na običan život.

Liči na suštinu samog sveta.

Koje sve uloge igrate u vašim životima? Primera radi, porodica mi je jos pre 15 godina dodelila ulogu Kraljice, zbog održavanja kontakata sa svim članovima mnogobrojne porodice, rasutim po celom svetu. Velika je odgovrnost biti zajednički imenitelj ljudima koji se nikad sreli nisu, a povezni su međusobno krvnim vezama. Ne kažem da se ta funkcija može obavljati bez grešaka. No tu je sjajni Lovac, moja majka koja uspeva da zaštiti bar jednu liniju napada na mene. Premda…….
Prijatelji, onih nespornih petoro ljudi koje imam, čine grupu od još jednog Lovca, dva Skakača, i dva Topa.

Pioni nikako nisu beznačajni u ovoj životnoj igri, jer koliko ih sam šah posmatra kao zamenljive, toliko ih životne okolnosti čine neophodnima.To su svi oni o kojima Kraljica brine, na ovaj ili onaj način.
što se tiče posla, mislim da sam tu u poziciji Lovca.Spremna da zaštitim bar jednu liniju napada na svoje Kraljeve.Jer ima ih…i neretko se te linije napada poklapaju….

Kad je emotivni životu u pitanju, mislim da smo svi tu Pioni. Pioni života, sudbine, drugih emotivno moćnijih ljudi. No ne znači da tu ima neke razlike. Rekoh da smo svi u emocijama pioni tih snažnih osećaja ljubavi i mržnje, jedina razlika je u tome što će neki pioni opstati do kraja igre,a neki će poginuti, biti žrtvovani ranije..neki će možda biti i spašeni,a li to je malo verovatno, jer kad pion ispadne sa table, može ga vratiti samo žrtva drugog piona…a zna se, pioni se žrtvuju samo za jače figure, nikad međusobno….

Koju Igru igrate?

Koja ste figura?

Standard

Nepodnošljiva lakoća postojanja

Živimo u vremenu hejtinga-skejtinga-dejtinga, jedemo šta-gde-kada stignemo, a sve češće pokušavamo jesti jedni druge grizući na kraju ipak samo-sebe-same. Posle su nam, ovako izujedanima, svi drugi krivi, pa oštrimo zube za nove ugrize, turpijamo ih tračevima-intrigama-zaverama i ne osetimo kada smo stigli do samih desni…

Zašto? Zato što smo pristali na šablone.
Čemu? Nečemu što je neko drugi za nas proklamovao kao cilj-veru-ideal.
Dokle? Dok se ne poderemo, ili dok nas ne poderu.
U ime čega-koga? Zar je to važno? Motiv ili povod su svakako u podeljenim kartama, samo ih treba izvući u pravo vreme i baciti na sto. Dobrovoljaca uvek ima koliko nećeš.

Talog:
Talog je sve ono čega ne želimo da se setimo, kašičice ili lopate postupaka i pogrešnih odluka koje veoma uspešno rešavamo, na neko određeno vreme, potiskivanjem ili poricanjem. To je onaj deo duše koji se vraća u poslednjim satima kada sabiramo račune pogleda uprtog u nekakvu tavanicu.

Nalog:
Gde je u svemu tome nepodnošljiva lakoća postojanja? U razumevanju. Kakva čarobna reč – razumevanje. Hajdemo ponovo na ista pitanja sa:
Zašto? Zato da bi shvatili-spoznali uzroke ili razloge dešavanja, posebno onih koja nas sustižu neuslovljena našim delovanjem (ili nedelovanjem).
Čemu? Izgradnji sopstvenog mikrokosmosa sa čaurom-aurom prema okolini, onom koja ne upija, već odiše-isijava-greje-hladi-već-prema-potrebi…
Dokle? Dok se ne poderemo, ili dok nas ne poderu.
U ime čega-koga? U ime nepodnošljive lakoće postojanja koja nam je data rođenjem, a mi ipak uspemo, kao po pravilu da je iskomplikujemo-uprljamo-zagadimo.

Zalog:
Zalog smo mi sami, naši životi i životi onih koje svojim postojanjem-delovanjem-nedelovanjem obogatimo ili ubogaljimo.
Epilog:
Pišu ga uvek drugi, jednom, kada nas više nema… Ili ga ne pišu… Prema zasluzi…

Standard