Prijatelji i marketing

Sinoć, sasvim slučajno, prvi put sam “uhvatila” jednu epizodu mega popularne serije “Očajne domaćice”. Jedna od glavnih junakinja je obolela od raka i leči se hemoterapijom. Kako je njen suprug veoma emotivno reagovao, kako ona kaže , odlučila je da ga više ne vodi na te mučne sesije primanja terapije. I, naravno, moli svoje najbolje prijateljice, komšinice, da idu sa njom. Jedna pristaje, jer će time pokazana samiilost da joj pribavi poene kod drugog komšije koji joj se sviđa. Druga pristaje samo zato što je ljubomorna na novu komšinicu, koja pravi bolje kolače od nje i još je volonter u bolnici. Treća se ne izjašnjava i, naravno, u početku je ona loš lik. Do kraja epizode saznajemo da je njena reakcija bila najiskrenija, jer je sve to podsećalo na lečenje oca.

Zašto to danas spominjem?

Zato što je ovo vreme u kojem je marketing sve, čak i u tim tananim vezama prijateljstva i ljubavi. U zavisnosti od toga koliko neko predstavi poželjnima svoje lične, profesionalne, ili neke druge osobine, toliko će dobiti, da tako kažem, od javnosti. Dakle, ako se neko postavi kao ozbiljan saradnik, kao onaj koji prihvata i obavlja svoje poslove najbolje što može, ta fama će ga pratiti ceo život, a dovoljan je malecki kiks da ga upropasti. Tome suprotno, oni koji prihavatju život kao beskrajno igralište za sebe i svoje igrice mogu grešiti do mile volje, bez žutih ili crvenih kartona, jer su se unapred, takvim predstavljanjem sebe, spasili svih kritika. Njima se sve prašta! Njihovi loši potezi su nešto očekivano, a greške sasvim normalne. Nezrelost takvih ljudi čini ih neodoljivim; slatki su, zar ne?
Pre nekoliko godina reče mi jedan profesor da se uspešnost svakolikih veza meri količinom i kvalitetom kompromisa na koje ljudi pristaju u odnosima sa drugima; da to sve ima veze sa strpljenjem i trpeljivošću prema manama drugih, ali i praštanjem; da će uvek naspram takvog marketinga naših dobrih ili loših strana stajati naš život upravo onakav kakav je.
Podrška i poverenje koje nam je potrebno -od članova porodice i saradnika- teško se može meriti sa bilo kojim dostignućem. To se jednostavno čini iz srca, kao što treba i život sam živeti iz srca i sa punim srcem. No, kada to srce uspe da privuče šarena ambalaža, inače lošeg, nezdravog proizvoda, šta onda činiti? Onda zadržavanje podrške i poverenja iziskuje veliki napor, ponekad toliki da prosto niste više sigurni vredi li uopšte. Neka joj te šarene ambalaže! Kad je zaboli stomak od bombone biće kasno i ,možda, samo možda će se setiti vas i vratiti vam se. A možda i neće.
Jer, na kraju, sve je u tom marketingu sposobnosti i volje da se nešto radi i to na sasvim određeni način: kao i ono prijateljstvo “očajnih domaćica”; kao i osvajanje poverenja i naklonosti onih do kojih vam je stalo; kao i borba sa šarenim ambalažama i onog što one kriju.

Standard