Pravo javnosti da zna

Kad je donet Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, jedna poznanica, inače novinarka je prokomentarisala, da je ovaj zakon, prosto izmišljen za novinare.Sada ćemo, zadovoljno je trljala ruke, moći SVE da saznamo.Upitah je , šta podrazumevaš pod tim SVE.Kako ne razumeš, SVE mućke, sve podvale, sve nezakonite stvari i radnje će isplivati ….ništa više neće moći da se sakrije od oka javnosti. A da li ti misliš da javnost interesuje baš to SVE što novinari misle da ih interesuje.Zar niste vi kreatori jedne stvarnosti koja u zavisnosti od vaše interpretacije, od vaše volje i veštine prenošenja informacija, može da bude drugačija od one koja već jeste? Zar već nemate dovoljnu moć u svojim rukama i perima, koju nažalost često neadekvatno, pristrasno i nekontrolisano koristite?Gde su oni primeri dobre prakse, ili porsto mislite da je potrebnija doza šoka i užasa svakom od nas? Nije mi odgovorila.Njen odgovor čekam još uvek.

Zašto ovo spominjem , baš na ovom mestu? Zato što od momenta donošenja ovog zakona, sam kroz različita iskustva shvatila i njegovu suštinu.Nije u pitanju samo “pravo javnosti da zna i saznaje”, nego postoji i manje vidljiva “OBAVEZA da se zna”. Obaveza javnosti –čitaj: građana, da znaju određene činjenice, pre nego što načine neki izbor.Pre nego što odluče da pređu ulicu van pešačkog prelaza, odu na letovanje,upišu određeni fakultet, da se zaljube u nekog ili da glasaju za nekog.Jer samo tako će moći da ponesu i svoj deo odgovornosti za ono što će slediti nakon tog izbora.Ali to je i obaveza državnih i drugih organa vlasti da daju pravilne i istinite informacije o svom radu.
Da li ste spremni da učestvujete u ovako postavljenoj avanturi?Jer od vaše volje da učestvujete u zajedničkom kreiranju stvarnosti zavisi i kakva će naša zajednička stvarnost biti….

Standard