Nepodnošljiva lakoća postojanja

Živimo u vremenu hejtinga-skejtinga-dejtinga, jedemo šta-gde-kada stignemo, a sve češće pokušavamo jesti jedni druge grizući na kraju ipak samo-sebe-same. Posle su nam, ovako izujedanima, svi drugi krivi, pa oštrimo zube za nove ugrize, turpijamo ih tračevima-intrigama-zaverama i ne osetimo kada smo stigli do samih desni…

Zašto? Zato što smo pristali na šablone.
Čemu? Nečemu što je neko drugi za nas proklamovao kao cilj-veru-ideal.
Dokle? Dok se ne poderemo, ili dok nas ne poderu.
U ime čega-koga? Zar je to važno? Motiv ili povod su svakako u podeljenim kartama, samo ih treba izvući u pravo vreme i baciti na sto. Dobrovoljaca uvek ima koliko nećeš.

Talog:
Talog je sve ono čega ne želimo da se setimo, kašičice ili lopate postupaka i pogrešnih odluka koje veoma uspešno rešavamo, na neko određeno vreme, potiskivanjem ili poricanjem. To je onaj deo duše koji se vraća u poslednjim satima kada sabiramo račune pogleda uprtog u nekakvu tavanicu.

Nalog:
Gde je u svemu tome nepodnošljiva lakoća postojanja? U razumevanju. Kakva čarobna reč – razumevanje. Hajdemo ponovo na ista pitanja sa:
Zašto? Zato da bi shvatili-spoznali uzroke ili razloge dešavanja, posebno onih koja nas sustižu neuslovljena našim delovanjem (ili nedelovanjem).
Čemu? Izgradnji sopstvenog mikrokosmosa sa čaurom-aurom prema okolini, onom koja ne upija, već odiše-isijava-greje-hladi-već-prema-potrebi…
Dokle? Dok se ne poderemo, ili dok nas ne poderu.
U ime čega-koga? U ime nepodnošljive lakoće postojanja koja nam je data rođenjem, a mi ipak uspemo, kao po pravilu da je iskomplikujemo-uprljamo-zagadimo.

Zalog:
Zalog smo mi sami, naši životi i životi onih koje svojim postojanjem-delovanjem-nedelovanjem obogatimo ili ubogaljimo.
Epilog:
Pišu ga uvek drugi, jednom, kada nas više nema… Ili ga ne pišu… Prema zasluzi…

Standard